Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Ako se uru­ša­va­nje so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva de­si­lo zbog sve­pri­sut­ne urav­ni­lov­ke, on­da će se uru­ša­va­nje li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma de­si­ti zbog mi­ni­mal­ne bor­be za so­ci­jal­nu prav­du i iskre­nog na­po­ra za ostva­ri­va­nje vi­še slo­bo­da za sve lju­de. Po­ra­ža­va­ju­ći je po­da­tak da 20 mi­li­o­na lju­di u svi­je­tu umi­re od gla­di. U či­je se dže­po­ve sli­la vri­jed­nost Cr­ne Go­re mo­že se ču­ti na sva­kom ko­ra­ku, ali glav­no­ko­man­du­ju­ćeg is­tra­žni or­ga­ni još uvi­jek za­o­bi­la­ze, a te­ško da u okru­že­nju onih ko­ji su jav­no pri­zna­li da su vo­đe kri­mi­nal­nih gru­pa mo­že iz­o­sta­ti nje­go­va od­go­vor­nost. Ova­kvo sta­nje Cr­nu Go­ru i nje­ne gra­đa­ne či­ni mi­zer­nim i ne­moć­nim za ži­vot. In­stru­men­ta­li­za­ci­ja ulo­ge dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i nji­ho­vo uni­šta­va­nje po­sta­la je prak­sa ove vla­sti. Si­ste­mat­sko uni­šta­va­nje sve­ga što tre­ba da bu­de oslo­nac obič­nom čo­vje­ku de­ce­ni­ja­ma tra­je. Mi sva­ko­dnev­no ima­mo do­ka­ze bru­tal­nog uru­ša­va­nja in­sti­tu­ci­ja ko­je su te­melj dr­ža­ve upra­vo za­to što su sve u funk­ci­ji jed­nog čo­vje­ka i jed­ne po­li­ti­ke. Po­lu­svi­jet od­lu­ču­je o na­šim sud­bi­na­ma, sta­nje u ko­jem se na­la­zi­mo je to­li­ko za­bri­nja­va­ju­će da sva­ko tre­ba da da svoj do­pri­nos da se ono iz te­me­lja pro­mi­je­ni. Lju­di se iz stra­ha za eg­zi­sten­ci­ju pri­kla­nja­ju vla­sti ne zna­ju­ći da pri­sta­ja­njem na ucje­ne čo­vjek gu­bi se­be. Do­bar čo­vjek ni­je po­slu­šnik već ne­ko ko kri­ti­ku­je stvar­nost, ko pod­vr­ga­va pre­i­spi­ti­va­nju sve vri­jed­no­sti, ko ima u se­bi bor­be­ni op­ti­mi­zam i smje­lost da uka­že na gre­ške svi­ma bez raz­li­ke ko su i na ko­jim se du­žno­sti­ma na­la­ze. Cr­noj Go­ri tre­ba vlast ko­ja će odo­lje­ti is­ku­še­nji­ma dnev­ne po­li­ti­ke i in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve ko­je će nad­ja­ča­ti sve po­ku­ša­je zlo­u­po­tre­ba. Odav­no se u ovoj ze­mlji zna ko pi­je, a ko pla­ća. Sa­mo ne­ki još ni­je­su shva­ti­li da će šte­ta ko­ju je re­žim na­pra­vio Cr­noj Go­ri bi­ti pre­sku­pa i za njih i za dr­ža­vu. Cr­na Go­ra ima 54 mi­li­o­ne­ra. Ko su ti lju­di, gdje i ka­ko su za­ra­di­li to­li­ki no­vac? Da li i ko­li­ko pla­ća­ju po­re­ze, mo­ra­li bi zna­ti svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re, kao što tre­ba da zna­ju da je por­tal „Ho­wa­fri­ca“ ob­ja­vio spi­sak 10 naj­si­ro­ma­šni­jih ze­ma­lja Evro­pe, od­no­sno dr­ža­va u ko­ji­ma se go­re ži­vi od afrič­kog pro­sje­ka, po ko­jem je Cr­na Go­ra na pe­tom mje­stu. Ka­da se u ovoj ze­mlji uve­de red, lo­po­vi, pol­tro­ni i fu­ka­re ne­će bi­ti na po­lo­ža­ji­ma na ko­ji­ma su sa­da. Oni to do­bro zna­ju. Za­to se gr­če­vi­to bo­re da odr­že sta­nje ova­kvim. Oni bi u nor­mal­nim prav­no ure­đe­nim dr­ža­va­ma bi­li na dnu lje­stvi­ce. To je je­dan od glav­nih raz­lo­ga na­šeg mo­ral­nog i sva­kog dru­gog po­sr­nu­ća. Pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da u Cr­noj Go­ri ži­vi to­li­ko lju­di ko­ji vi­še vje­ru­ju sli­ci ko­ju stva­ra­ju raz­ne te­le­vi­zi­je i ta­blo­id­na štam­pa ne­go sop­stve­nim oči­ma. Naj­ve­ći bal­kan­ski po­li­tič­ki ka­me­le­on oli­čen u še­fu re­ži­ma pro­iz­veo je ka­me­le­on­ski re­žim i ne sa­mo re­žim, ne­go mi se či­ni da je sve vi­še gra­đa­na Cr­ne Go­re po­u­če­no nje­go­vim po­na­ša­njem kre­nu­lo tim pu­tem.
Gra­đa­ni tre­ba da zna­ju da su ov­dje ži­vje­li ve­li­ki na­ro­di. To što smo za­hva­lju­ju­ći ovom re­ži­mu upa­li u ve­li­ku ne­vo­lju ne smi­je bi­ti smet­nja da nam se vra­ti duh na­ših pre­da­ka. Pr­vi ko­rak ka tom ci­lju mo­ra bi­ti de­mon­ti­ra­nje od­na­ro­đe­ne i ko­rum­pi­ra­ne vla­sti, što će nam po­mo­ći da se svi su­o­či­mo sa zna­nom isti­nom ko je opljač­kao i uni­štio Cr­nu Go­ru? U to­me je sa­dr­žan i od­go­vor na omi­lje­no eti­ke­ti­ra­nje po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka od stra­ne še­fa re­ži­ma, ko je iz­daj­nik Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na...